Živa ograda umesto gvožđa

22.07.2010 Zelenilo je uvek prijatnije za gledanje od bilo kog veštačkog materijala današnjice. U istom duhu, bolje je postaviti biljke da igraju uloge svega što im "leži".

Ovde se može raspravljati o lekovitom dejstvu zelenila na čovekovu psihu, ali uticaj biljaka na kvalitet vazduha je činjenica. Mada, svako bi se složio da mu je boravak, makar i u bujnoj bašti, a naročito u parku ili u divljoj prirodi, popravio raspoloženje, odneo napetost i nervozu, razbudio maštu i doneo osmeh na lice.

 Razmišljajući na ovaj način, ko ne bi poželeo oko svoje kuće zeleni obruč koji odbija sve što je negativno?

Uloga

Uloga žive ograde je da veoma dekorativno uokviri baštu, plac, park, ulicu, obalu i drugo. Ona je veoma rasprostranjena zbog svoje osobine da može biti kakva god poželite, jednostavna za oblikovanje i uvek zelena.

Ograde od gvožda i drugih materijala, pa i drvene tarabe, ne mogu se nositi sa onime što živa ograda pruža. Miris, zelenilo, živost, zvuci na vetru, svakodnevna promena, sve ovo su osobine živog bića, a to je ono što je lekovito u ovakvoj ogradi. Ukoliko se o njima vodi adekvatna briga, one će pružiti mnogo.

Ukoliko ne živite u kući, te nemate baštu, ali imate terasu u stanu, svoju gvozdenu ogradu možete zamaskirati gusto zasađenim biljkama u saksijama, pa i samom živom ogradom u žardinjerama. Uz pomoc biljaka imaćete osećaj da ste u dvorištu, a živa ograda će vam zadati po koji zadatak, tek toliko da ugođaj bude potpun.

Osobine

Živa ograda je zimzeleni žbun koji se sečenjem može oblikovati u najrazličitije forme. Kao živa ograda koriste se različite vrste žbunastih biljaka, ima i onih koje cvetaju pa samim tim i šire divne mirise, a na oko su veoma privlačne. One mogu da rastu u visinu od pola metra pa do preko 2m. 

Ukoliko ne volite stroge geometrijske linije, ovakve ograde ne moraju da se šišaju, ali je bitno da u tom slučaju odaberete odgovarajuću vrstu biljke. Ovakve ograde mogu da žive i 100 godina, što je mnogo više od ograda od veštačkih materijala.