Stil, klasika i duh vremena

06.02.2012 Mnogi bi rekli da je stilski nameštaj bezvremenski. Klasika je prepoznatljiva, svima poznata i najčešće je simbol dobrostanja. Upravo zbog toga, nameštaj ovakvog dizajna biva pogrešno eksploatisan, jer ga vole oni koji nemaju lični pečat, niti shvataju šta je lepo, pa pogrešno svoj enterijer opremaju u ovom stilu ne bi li zamaskirali svoje nedostatke i propuste, a naglasili primanja. Ovom sve učestalijom pojavom klasika i stilski nameštaj su izgubili draž. Ipak, dizajneri ne odustaju i trude se da oni ne padnu u zaborav.

Kada se ono staro preradi, prilagodi novim trendovima, stilovima, tehnologijama obrade i izrade nameštaja, nastaje nešto sasvim novo i karakteristično za savremeno i moderno. Linije i forme su tu, prepoznatljive i podsećaju na poreklo i ideju, ali prate ovo sadašnje. Kada se stilovi spoje nastaje ovakav nameštaj koji je sveden, nežan, romantičan, pomalo bajkovit. Klasika se nazire, prelivanja stilova od pre nekoliko stotina godina su prisutna u detaljima popout nogica, ručki, venaca, oborenih ivica.

Kada se ove prepoznatljive forme prožmu sa modernim materijalima i savremenim, minimalističkim opremanjem enterijera nastaje upravo ono što je svojstveno modernom. Mešavina, uklapanje, dodirivanje, nove ideje osnonjene na staro, konstantno napredovanje od prošlosti ka budućnosti, zapravo su osnovna ideja ovoga što mi danas poznajemo i radimo. Da bi se klasika uklopila u savremeno na pravi način, to mora biti bez isključivanja modernog, jer se jedino tako postiže sklad.