Sezona slava - Običaji i značaj krsne slave

18.10.2013 Nova sezona krsnih slava uvek dolazi s jeseni. Tako i ove jeseni dođe taj period. Svaka domaćica, kreće sa pripremama mnogo pre samog dana kada dom slavi, muku joj zadaje koju dekoraciju da koristi, kako da postavi sto da fascinira goste, šta da kuva, kakav slavski kolač da napravi, koje tanjire da stavi i sl. Da ne bi imali muke oko odabira svega potrebnog, podsetićemo vas šta predstavlja krsna slava i koji su običaji kod pripreme slavskog ručka.

Zašto i šta slavimo?

U pravoslavnom svetu jedino Srbi slave krsnu slavu, koja predstavlja dan kada su naši preci primili veru i krstili se. Stoga naziv krsna slava. Prenosi se sa kolena na koleno, pa iako su prezimena menjana kroz istoriju, slava je ostala ista.

Zahvaljujući prenošeću krsne slave sa predaka na potomke, nepogrešivo mogu se identifikovati srodnički odnosi i veze. Ona je deo Srpskog kulturnog nasleđa.
Na dan krsne slave, slavimo svetitelja zaštitnika porodice i doma koji je ujedno i veza sa našim precima.

Kako dočekati goste?

 Na dan krsne slave okupljaju se članovi najjuže porodice i u goste, na slavski ručak, zovu se najbliži rođaci i prijatelji. Goste u svoj dom dočekuje domaćin na pragu svog doma ili ispred kuće svečano odeven. Gosti sede za slavskom trpezom po tačno određenom redu, po starini.
Domaćin stojeći služi goste koji se mirno služe i vode fine ljudske razgovore, ne pričaju se pošalice i ne psuje se, bez vašarskih pesama i bećaraca, mogu se pevati duhovne ili starogradske pesme kad se društvo opusti i razveseli. Ručak bez prejedanja i napijanja. Sve je umereno od ponašanja gostiju i domaćina do obedovanja. Imajte na umu da proslava slave nije gozba, nego ručak za goste pri čemu ne treba da se baca hrana niti se opijati.

Koje slave postoje?

Period slava počinje sa Tomindanom 19. oktobra i traje do Đurđevdana 6. maja.
Najrasprostranjenija slava je Sveti Nikola (19. decembar), Sveti arhangel Mihailo, Sveti Jovan, Sveti Đorđe i Sveta Petka.

Pored već nabrojanih, pravoslavni Srbi najviše kao krsno ime praznuju sledeće svetitelje: Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan (9. januar), Sveti velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan, 8. novembar), Prepodobna mati Paraskeva (Sveta Petka, 27. oktobar), Sveti apostol i jevanđelist Luka (Lučindan, 31. oktobar), Sveti apostoli Petar i Pavle (Petrovdan, 12. jul), Sveti Kozma i Damjan (Vračevi, 15. novembar), Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija (Đurđic, 16. novembar).

Priprema slave

Nekoliko dana pred slavu u domu se vrše pripreme, od generalnog čišćenja kuće do uređenja i postavljanja dekoracija u domu kako bi se što svečanije i dostojnije dočekali gosti. Obavezno se kupuje nešto novo za kuću, što simbolizuje napredak u domu. To može biti neki poslužavnik, zavesa, pribor za jelo i sl. Uglavnom nešto kontkretno što će se koristiti u domu i za dan slave to koristite.

Pre slave, sveštenik, unapred najavljen, dolazi u dom i sveti vodicu uz bosiljak, sveću, kadionicu sa briketom, tamjanom i spiskom ukućana kako bi se pomolio za zdravlje i duhovni napredak svih. Osvećenu vodicu treba da popiju po malo svi ukućani a ostatak se koristi za pravljenje slavskog kolača. Par dana pred slavu pozivaju se svi gosti da dođu na slavski ručak u tačno određeno vreme. U nekim krajevima se gosti ne pozivaju. već se godinama unazad zna ko i kada dolazi na gozbu.

Slavski kolač, sveća, vino i žito

Pravoslavni običaji nalažu da je za slavu neophodno imati: ikonu, sveću, kolač, žito i vino. Sve ostale đakonije spadaju u gozbu. Obeležava se u domu, ne negde drugo, i na ručku je dovoljno da budu samo članovi najuže porodice. Poslednjih godina je kod nas postao trend da se slavi naširoko, čak i van doma, što ne podrazumevaju izvorni običaji.

Slavski kolač mesi domaćica kuće dan uoči slave, od čistog pšeničnog brašna sa vodom i osvećenom vodicom. Kolač se obavezno ukrašava ukrasima od testa sa različitim motivima sa obaveznim simbolom krsta. Slavski kolač simbolizuje Hrista koji je hleb života.
Vino simolizuje Hristovu krv iz njegovih rana. Posle sečenja kolača prelivenog crvenim vinom, kolač se seče na kriške i svi se nakon domaćina posluže delom kolača.
Slavka sveća treba da bude od čistog pčelinjeg voska i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove. Ona se stavlja u lep svećnjak i gori celog dana. Gasi je domaćin pomoću vina.
Dan uoči slave se prirpema i slavsko žito od celog zrna pšenice. Ovim žitom se prvo posluže gosti kad dođu u dom na slavu. Zrno pšenice je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja.
Slavski kolač i žito se na dan slave nose u crkvu na osvećenje. Tamo se vrši sečenje kolača. Slava je pre svega duhovni događaj i doživljaj uz neophodne elemente za obred rezanja kolača, sve ostalo gošćenje je stvar volje i mogućnosti svakog doma.

Podsetili smo vas ukratko kako se slavi slava. Ostalo je na vama. Postavite sto, odaberite najlepši pribor za jelo, zanimljive salvete i mnoštvo cvetne dekoracije i uredite svečanu slavsku trpezu na najlepši mogući način kako bi tog jednog dana u godini zadivili sve goste svojom kreativnošću. Narednih dana daćemo vam par ideja kako da dekorišete slavsku trpezu i kako da postavite prinor za jelo.